U današnjem svetu globalne ekonom= ije i e-businessa upravljanje podacima i informacijama kao jednom od vitalnih res= ursa sistema bazira se na savremenim softverskim rešenjima. Uspešno upravljanje kompanijom zahteva otvoren, fleksibilan sistem, baziran na najvišim standardima kvaliteta, sistem koji integriše kompletno poslovanje i upravlja svim aspektima poslovnih procesa, i u svakom trenutku menadžmentu kompanije daje sliku stanja svih poslovnih i finansijskih transakcija.
Menadžment Luka Bar A.D. zahtevao= je potpuno integrisano rešenje kojim se na standardan način vodi poslovanje, koje integriše opšte poslovne procese i osnovnu delat= nost Luke, i rešenje koje podržava ostvarenje sledećih ciljeva kompanije:
o podizanje efikasnosti i kval= iteta vođenja i izvršavanja svih poslova i postupaka, uz poštovanje osnovnih principa poslovanja Luke i međunarodnih standarda;
o obezbeđenje pretpostavk= i za planiranje, upravljanje i odlučivanje, kao i preduslova za davanje zaduženja, praćenje= i kontrolu izvršavanja datih zadataka i blagovremeno reagovanje u situacijama kada izvršavanje zadataka po kvantitetu, kvalitetu i bezbednosti odstupa od propisanih standarda;
o reinženjering poslovnih procesa i funkcija;
o podršku funkcionisanju sistema kvaliteta ISO 9000;
o podršku sistemu horizon= talne i vertikalne komunikacije između organizacionih cjelina unutar Luke;
o efikasno obuhvati sadaš= nje evidencije i stavi ih u funkciju jedinstvene inforamički upotrebljive = baze podataka na svim nivoima izvršenja i upravljanja poslovima.
o višejezička podrška, itd.
U veoma jakoj konkurenciji ponuđe= nih rešenja, Luka Bar se između opredeljenja da investira više milona evra u kupovinu nekog od ''brand name'' softverskih paketa opredelil= a za domaće rešenje, da za nekoliko puta manju investiciju dobije najm= anje isti kvalitet i performantnost softverskog rešenja. Za strateškog partnera u izgradnji informacionog sistema odabrana je kompanija Digit Montenegro.
Na osnovu definisanih ciljeva do sredi= ne 2001 godine razvijen je na Oracle internet tehnologiji i uveden u operativan rad softverski sistem PortIS. U snagu softverskog sistema PortIS ugrađeno = je 11 godina iskustva Digit-ovog softver inženjeringa, znanje vrhunskih eksperata Luke Bar i najboljih kompanija iz Srbije i Crne Gore, znanje, iskustva i problemi inostanih lučkih kompanija u radu sa najpoznatijim svetskim softverskim paketima.
Tehnološka platforma sistema PortIS
Koncepcija softverskog paketa PortIS b= azira se na višeslojnoj arhitekturi sistema, i to:
o Database layer= : Server baze podataka je Compaq Proliant pod MS Windows 2000 operativnim sistemom.= Na serveru baze podataka instaliran je Oracle sistem za upravljanje bazom podataka.
o Application layer<= /i>: Aplikacioni server je Compaq Proliant pod MS Windows 2000 opera= tivnim sistemom. Na aplikativnom serveru instaliran je Oracle Application Server i poslovna logika sistema PortIS.
o Presentation layer= : PC Intel radne stanice (tzv. ‘tanki klijenti’) koji= od softvera imaju samo browser (Microsoft Internet Explorer, Netscape Explorer).
Arhitektura sist=
ema
PortIS
Arhitektura sistema PortIS-a dizajnira= na je tako da integriše 12 podsistema softverskog paketa FIS= Ò (Financial and Industrial Systems) i 11 podsistema koji pokrivaju osnovnu delatnost luke. Ova integracija sa delovi= ma arhitekture najkompleksnijeg domaćeg industrijskog rešenja FIS= Ò omogućila je integraciju i upravljanje svim aspektima op= 53;tih poslovnih procesa kao št= o su: nabavka, upravljanje zalihama, upravljanje kadrovima, upravljanje finansijama, prodaja, održavanje opreme, itd., i svim aspektima životnog ciklusa procesa osnovne delatnosti luke.
Otvorenost, fleksibilnost arhitekture = sistema PortIS, visok kvalitet, performantnost i snaga rešenja razvijenih nad najpouzdanijom razvojnom platformom omogućili su investitoru da ostvari stvarnu konkurentnu prednost na tržištu. Pun potencijal snage PortIS-a ispoljiće se sticanjem uslova za realizaciju elektronske razm= ene dokumenata između Luke Bar, korisnika usluga, carine Crne Gore, špediterskih kompanija i železnice.
Elementi reš=
;enja
Zbog ograničene veličine pro= stora ukratko se komentarišu samo neki elementi rešenja delova sistema PortIS-a koji pokrivaju osnovnu delatnost luke.
Prodaja Lučkih usluga
U ovom delu sistema automatizovani su = poslovi počev od održavanja Tarife usluga, evidentiranja Upita potražioca usluge, preko davanja Ponude do zaključivanja Ugovora, fakturisanja i praćenja realizacije posla. Fakturisanje se obavlja automatski, bez intervencije korisnika. Sistem kontroliše da se samo poslovi definisani Tarifom ili Ugovorom mogu izvršiti, kao i da se izvršavaju po poslovnim pravilima, uslovima definisanim Tarifom, odnos= no Ugovorom.
U svakom trenutku moguće je dobit= i analizu svih realizovanih poslova,= poslova u toku, po najrazliči= tijim parametrima. Podržano je kompletno praćenje odnosa sa poslovnim partnerima, ocenjivanje partnera, analiza elemenata cene svake usluge po po= slu, brzo dobijanje svih potrebnih elemenata i podataka.
Tehnologija
Način petovara odnosno pruža= nja bilo koje lučke usluge definiše se precizno i jasno preko ovog dela sistema. To se čini definisanjem tehnoloških postupaka odnosno preciznim opisom toka realizacije posla.
Opisuje se svaka faza rada i pojedina&= #269;ne operacije koje pripadaju datoj fazi izvršenja posla. Za svaku opearaci= ju definišu se potrebni resursi, ljudski i materijalni, kao i vremena trajanja operacija. Na osnovu definisane tehnologije rada vrši se planiranje izvršenja lučkih usluga, obračun učinka svak= og radnika, itd.
Upravljanje resursima
Ljudstvo se registruje u sistemu preko evidencije prisutnosti na poslu. Ovaj deo sistema u svakom trenutku zna gde= se nalazi, šta radi, i koju normu je postigao bilo koji angažovan radnik. Nije dozvoljeno da jedan radnik može da se rasporedi na dva po= sla istovremeno, itd. Za Mehanizaciju (tranpsortna i druga sredstva za pretovar tereta) sistem integriše svu tehničku dokumentacija koja je neophodna da bi se sredstvo eksploatisalo i pravilno održavalo pod definisanim pravilima. Podaci o eksploataciji sredstava mehanizacije se direktno preuzimaju iz dokumenata o realizaciji posla–usluge.
U svakom trenutku se zna koja sredstva mehanizacije su ispravna, a koja ne. Sistem automatski formira plan održavanja sredstava mehanizacije na osnovu pohranjenih podataka o vremenima eksploatacije sredstva. Integracija sa podsistemom Održavanje ovom delu sistema prosleđuje informacije o realizovanim aktivnostima održavanja na konkretnim sredstvima mehanizacije.
Upravljanje zalihama
Računarski su podržani svi modaliteti skladištenja i izdavanja robe. Skladišta mogu biti uređena, sa lokacijama ili bez njih. Za svaku robu (teret) sistem zna = na kojoj lokaciji se tačno nalazi u skladištu, po kojim dokumentima i kada je izvršen prijem u skladište, po kojim dokumentima je izvršena otprema robe iz skladišta, itd.
Omogućen je uvid u stanje zaliha = robe po skladištima, uvid u sadržaj svake pojedinačne lokacije unutar skladišta po vlasniku, po vrsti robe, markaciji robe, i drugim paramterima.
Upravljanje uslugama
Ovaj podsistem PortIS-a obezbeđuje
automatizaciju poslova osnovne delatnosti luke. Sistem automatizuje poslove po=
9;ev
od evidentiranja Najave broda
Registruje se i prati svaki pokret kra= na, stanje robe u pretovaru posle svakog pokreta krana. Pored praćenja u realnom vremenu, vodi se istorija svih događanja, tako da se uvek može videti šta se tačno dešavalo u bilo kom periodu vremena. Pored rada sa generalnim teretima automatizovan je rad sa kontejnerima, vozilima koja na sopstveni pogon izlaze iz broda, obuhvać= ;en je i rad sa rasutim i tečnim teretima, kao i opasnim materijama. Poseb= no je tretiran rad sa vagonima, odnos sa železnicom. Obuhvaćene su s= ve vrste prevoznih sredstava koja mogu da učestvuju u pretovaru. <= /p>
Pomorski poslovi
Ovaj deo sistema automatizuje poslove:= Zahtev za ulazak broda, dozvole lučke kapetanije za ulazak broda u luku, pilotaža, remorkaža, privez broda, pomeranje broda, odvez broda, upotreba obale, i ostale usluge koje kapetan broda može da traži = od luke bez obzira na vrstu tereta.
Vodi se knjiga brodova sa svim pridruženim atributima o brodu i boravcima broda u luci. Svi ovi podac= i su integrisani sa podacima drugih delova sistema PortIS.
![](3D"portis_files/image002.jpg")
Rad sa prevoznim sredstvima
Pretpostavljeno je da se pretovar mo&#= 382;e vršiti sa različitim vrstama prevoznih sredstava, pri čemu s= e u realizaciji pretovara ne mora pojaviti brod. Obuhvaćene su sledeće vrste prevoznih sredstava: brod, kontejner, kamion, vagon, s tim da je omogućeno da se korisnički mogu dodati nove vrste prevoznih sredstava. Zbog specifičnosti rada sa vagonima – željeznico= m, u podsistem je uključen poseban skup aplikacija za rad sa vagonima. Pored registrovanja pojavljivanja vagona u luci, znaju se karakteristke svakog va= gona, poslovi zbog kojih je vagon došao u luku, vrsta tereta u vagonu, vreme preuzimanja od železnice, kada je spreman za pretovar, na kojoj se lokaciji nalazi, kada je posao završen, itd. Za kamione, odnosno sva d= ruga sredstava mehanizacije, registruju se na kapiji–drumskom ulazu u luku= , a dozvoljava se ulazak samo ako postoji prijava u sistemu za konkretan posao. Beleži se svaki izlazak sredstva iz luke, tako da se po vrsti sredstava zna tačan broj sredstava u luci, i van nje.
Višejezički rad
Modul višejezičkog rada omogućava da se svi potrebni dokumenti mogu štampati na više jezika, odnosno da ekranski obrazac koji popunjava strani subjekt bude na željenom jeziku. To je naročito bitno za strane kompanije gde se = sva dokumenta koja se međusobno razmenjuju mogu štampati na želj= enom jeziku. Modul omogućava da svi pojmovi koji se nalaze na izveštaj= ima i obrazcima budu prevedeni na ostale jezike.
Telekomunikaciona
mreža
Osnovna zamisao Investitora bila je da= kroz projekat «Integrisane telekomunikacione mreže», objedini prenos alfanumeričkih podataka, glasa (IP telefonija), Video Conferenc= ing i video nadzor u okviru kampusa Luke Bar. Zahtjevi postavljeni pred projekt= ni tim bili su:
- da omogući prenos podataka za potrebe realizacije informacionog sistema, koja je već bila u toku,
- da omogući dovoljno veliki propusni opseg,
- da omogući visok stepen otpornosti na otkaze elemenata mreže
- da omogući prenos podataka koji su osjetljivi na kašnjenje, kao što su glas i video zapis, tj multimedija,
- da se omogući mobilnost pojedinim korisnicima sistema, čija priroda posla to zahtijeva (wireless terminali)
- da obezbijedi visok stepen zaštite sistema, spolja i iz= nutra.
Mreža se zasniva na Gigabit Ether= net tehnologiji. Uzimajući u obzir industrijski karakter okruženja u = kom je instalacija izvođena, kao i prostorne udaljenosti između organizacionih djelova sistema, kao prenosni medijum na nivou kampusa izabr= an je optički kabal. Za formiranje kičme mreže korišć= en je singlmodni FO kabal 9/125 indoor i outdoor tipa, a pristupne veze su ostvarene korišćenjem multimodnog kabla 62,5/125 indoor i outdoor tipa. U kompletnu mrežu ugrađeno je 10 km kilometara optičkih kablova.
Kičma mreže povezuje tri
ključna čvora u kampusu: Upravnu zgradu, Objekat LTU (Lu
Sve ost=
ale
lokacije vezane su radijalno na najbliži čvor kičme 100BaseFX
linkovima. Na mrežnom nivou, svi korisnici su podijeljeni u VLAN-ove
čija organizacija prati organizaciju samog preduzeća.
U kampu=
su Luke
raspoređen je i određeni broj Wireless Access Point 802.11b
uređaja koji omogućavaju da se mobilni korisnici koji koriste
ručne terminale ili terminale montirane na vozilo povežu u mre=
82;u
i rade preko browser-a sa aplikacijama PortIS-a.